Beton je po svojoj prirodi tvrd, porozan i upijajući materijal koji može da pukne i da dozvoli lagan prodror vode kroz pore, mikro-prsline i kapilarni trakt. Rezultat toga su brojni problemi koji dovode do ošećenja betona i armaturnog čelika u njemu. Ovo dramatično utiče na trajnost i životni vek betona.
Korozija armaturnog čelika zbog prodora vlage
Oštećenja od ponovljenih ciklusa smrzavanje/odmrzavanje
Alkalno-silikstne reakcije (ASR)
Uticaj raznih agresivnih hemikalija kao što su hloridi, sulfati i kiseline
Oštećenje od ljuspanja betona
PENETRON proizvodi su predviđeni da reaguju sa osnovnim komponentama betona i tako formiraju integrisanu formaciju kristala. Beton obrađen PENETRON materijalima poseduje daleko veću otpornost na difuziju hlorida i sulfate, na cikluse smrzavanje-odmrzavanje, smanjenu vodopropusnost i skupljanje pri vezivanju, kao i sposobnost “samolečenja”. Životni vek betona tretiranog PENETRON materijalima je oko tri puta duži od konvencionalnog betona.
Budući da voda i zagađivači koje ona nosi prodiru u beton uglavnom preko kapilarne apsorpcije i hidrostatičkog pritiska, rešavanje ovog problema zahteva pristup na “molekularnom nivou”.
PENETRON hemikalije prodiru u prsline, mikroprsline i u kapilarni trakt betona putem osmoze, Braunovog kretanja i reakcije suvih čestica.
Aktivni PENETRON sastojci reaguju sa mineralima u betonu i formiraju nerastvorive kristale koji popunjavaju pukotine, pore i šupljine do širine 0.5 mm. Ovaj rast kristala se odvija duboko unutar strukture betona, relativno daleko od tačke nanošenja.
Molekuli vode (i štetne hemikalije) ne mogu više da prodiru u beton. Ipak, vazduh nesmetano prolazi, dozvoljavajući betonu da diše. Tako se izbegava porast pritiska vodene pare.
Ako nema dodatne vlage, PENETRON komponente miruju. Ako se u bilo kom trenutku opet pojavi vlaga, proces zaptivanja se automatski pokreće i prodire još dublje u beton.